Излетишта - Добро дошли! :: Туристичка организација Параћин ::

Параћин у срцу Србије !
Idi na sadržaj

Glavni meni

У ПАРАЋИНУ > ШТА ВИДЕТИ
Споменик природе „Врело Грзе“ Одлуком Скупштине општине Параћин, проглашено је заштићеним подручјем III категорије. Подручје око самог врела одликује се сложеним и значајним геолошким и биолошким диверзитетом.
 
СПОМЕНИК ПРИРОДЕ „ВРЕЛО ГРЗЕ“
                                                                                                                                 Локација „Врела грзе“

Природа, у страху од људског немара, своје највредније бисере скрива дубоко у себи, да заштити, сачува и остави будућим поколењима. Тако се и овај бајковити кутак нашао на крају пута параћинског излетишта. Идући регионалним путем од Параћина ка Зајечару, иза трећег тунела, на седамнаестом километру, долази се до скретања за излетиште Грза. А даље, следи оаза мира. Пролазећи кроз викенд-насеље, пут нас води долином Грзе, показујући све њене благодати, од којих се посебно издвајају два вештачка језера, чије боје прелазе из нијанса плавих у нијансе зелене.
 
На самом крају путовања, након пет километара од скретања са регионалног пута, наилазимо на очаравајуће место – „Врело Грзе“. Чиста планинска вода, која грли стене и жубором ствара незаборавну мелодију, оставља посетиоце без даха. На Врелу се виде два изворишна крака реке, која моћно излази из стена, а недалеко одавде, скрила се и пећина, која носи назив Пећина на врелу Грзе и до сада је истражена њена дужина од 385 метара. Лепоту амбијента употпунио је мали дрвени мост и пар клупа за седење, усклађени са шумом, која попут горостаса, чува врело. Букова шума није само чувар, већ и добар „домаћин“, што радо прима у своје пространство сваког ко жели да истражи неоткривене стазе Јужног Кучаја. Планинари су чести посетиоци овог краја и по њиховим речима, у близини Врела, испод једне букве, налази се лековити извор.
„Врело Грзе“ је место које треба видети, осетити, доживети. То није само извор хладне планинске воде, то је и извор позитивне енергије.
 
Правила понашања
 
Како не бисмо нарушили мир и спокој, који нам природа пружа, морамо се придржавати одређених правила. У току боравка на подручју Споменика природе „Врело Грзе“ посетиоцима није дозвољено:
1) кретање ван постојећих путева и уређених и обележених стаза;
2) паркирање возила изван одређеног места или вожња изван постојећег пута којим је дозвољено кретање моторних возила;
3) камповање изван места које је одредио управљач;
4) бацање и одлагање отпадака изван одређеног места;
5) уништавање мобилијара (надстрешница, клупа, столова, корпи за смеће, реквизита за дечију игру итд);
6) снимање и фотографисање у комерцијалне сврхе, без претходне сагласности Управљача;
7) уклањање, уништавање и оштећење ознака обележавања или обавештења;
8) брање и сакупљање заштићених биљних и животињских врсти, без прописане дозволе надлежног министарства;
9) ломљење и уништавање дрвећа и жбуња или других природних вредности;
10)  уношење опасних уређаја, направа и опасних хемикалија и других штетних материја којима се може угрозити заштићено природно добро или људи;
11)  вршење радњи којима се угрожава предео и животна средина буком, загађивањем ваздуха, воде и земљишта и других радњи које су законом и другим прописима забрањене и које није одобрио Управљач;
12)  прање и испирање посуђа, одеће, опреме за камповање и сл, као и коришћење било каквих хемијских средстава у водотоковима;
13)  ложење ватре на заштићеном простору.
 
Флора и фауна „Врела Грзе“

„Врело Грзе“, на јужним обронцима Кучајских планина, испод стена Врелског крша, подсећа на неки митски крај. Климатогена вегетација овог подручја одговара заједници шума сладуна и цера са грабићем, док се на кречњачким теренима развија заједница цера и грабића, а на висини изнад 700 метара доминира букова шума. Нијансе зелене боје маховине, зељасте вегетације, борове и храстове шуме, стварају хармонију између приоде и човека, а тихи жубор реке, извор је мира и спокоја, који се шири на случајне и намерне посетиоце. Поред зелене вегетације, подручје око Врела, може се похвалити и бројним животињским врстама. Рибе, водоземци и гмизавци, нашли су своје место у овом кутку Кучаја. Па, поред речне пастрмке, клена, речне мрене, шумских жаба, обичних мрмољака, поскока, шумске корњаче и других, овде се може срести и шарени даждевњак (Salamandra salamandra), најпознатији представник даждевњака и највећа врста даждевњака у Средњој Европи.

Иначе, целокупна површина Споменика природе „Врело Грзе“ налази се на територији ловишта „Јужни Кучај IV“, па се у овим крајевима могу наћи: јелен, срна, дивља свиња, зец, јазавац, дивља мачка, вук, лисица, сива врана, дивљи голуб и сојка – креја.
Простор Кучајских планина препознат је као једно од еколошких подручја, због тога су бројне биљне и животињске врсте, на овом подручју, заштићене.
 

ГРЗА

    
Трагамо, непрестано трагамо за бајковитим пределима!
Трагамо за тајанственим шумама и питомим рекама, за мистичним местима, за необичним и нестварним језерима, за скривеним изворима и њиховим причама!
Трагамо, непрестано трагамо за пределима из давно прочитане бајке!
Застанимо!
Трагање се овде завршава и почиње реална бајка, звана Грза. Очаравајуће излетиште налази се на 17. километру пута Параћин – Зајечар, на 400 метара надморске висине. Дочекује вас топлином свога зеленила, раскошним биљним и животињским светом, нестварним језерима, чије боје прелазе из нијанси плаве у нијансе зелене боје, у зависности од доба дана и године. Два језера су омиљена стајалишта и места за сликање бројним туристима. Понекада се чини да у себи крију тајне и одличан су потенцијал за будуће приче и легенде. А до тада, она су места за спортски риболов, јер су богата поточном и калифорнијском пастрмком.
 
Док корачате путем, који прати ток реке Грзе, уживате у природи, што плени својом лепотом. Пут вас води до „Врела Грзе“, који је и проглашено Спомеником природе, због значајног геолошког и биолошког диверзитета. Ваздух на Грзи је чист и регенерише душу и тело. Свака нервоза и негативна вибрација овде нестају. Попут каквог чуда, природа Грзе исцељује и враћа мир, изгубљен у метежу урбаних средина. За љубитеље планинарења, недалеко од „Врела Грзе“, налази се планинарски дом „Ђорђе Живковић“, у власништву ПД „Јаворак“. Дом је у функцији и у њему се може преспавати, а испред дома се налазе мапе стаза. Само двадесетак метара одатле је почетак стазе која води ка највишем врху – Јаворку (927 метара) и осталим врховима на овом делу Јужног Кучаја.
 
Где се можете опустити и уживати у врхунским специјалитетима?!
 
На уласку у Грзу налази се угоститељски објекат "Колиба" са рестораном, капацитета 700 места, аперитив салом, 33 собе и апартмана са више од 100 лежајева. Кафе - ресторан "Воденица" смештен је крај четинарске шумице, преко реке Грзе, тако да чиста и питома речица протиче испод терасе објекта. Узводно уз речицу, налази се и ресторан са баштом "Гурман". У близини су и новоизграђени спортски терени, идеални за припреме кошаркаша, одбојкаша, рукометаша, фудбалера. Последњих година, Грза постаје све атрактивнија и верујемо да ће ускоро постати омиљено место за спорт и рекреацију.

СИСЕВАЦ


Питате се где је Сисевац?!
Сисевац је тамо где Црница извире, а ветрови компонују најчистију мелодију!
Сисевац је тамо где вера исписује историју, а природа господари!

Прича о Сисевцу почиње са реком Црницом, реком не тако дугог тока, али од изузетне важности за цео овај крај. У њеној долини саграђено је десетак манастира и један стари град – Петрус. Црница извире у Сисевачком басену, снажним млазом испод огромне стене, на јужном делу Кучајских планина. На самом изворишту њена вода је потпуно беле боје, од кречњачких стена.
Питате се зашто се, онда, не зове Белица?!
Овде почиње историја... Некада се река звала Белица, али један немили догађај променио је њено име. У време турске владавине, народ беше окупљен на сабору у Цркви, у Сисевцу. Турци су их изненадили, упали на сабор и настао је велики масакр, а невина крв је обојила белу реку. Тада Белица постаје Црница. Иначе, сам назив места Сисевац везује се за Светог Сисоја и манастир Сисојевац, подигнут 1380. године. У неким документима стоји да је Свети Сисоје био духовник кнеза Лазара. Он долази на ове просторе у време изградње манастира Раванице, који је у непосредној близини Сисевца. Године 1389, кнегиња Милица помиње свештеника Сисоја у једној повељи и даје му на управљање Паракинов брод (Параћин), део некадашње Петрушке области.
Манастир Светог Сисоја, посвећен Преображењу Христовом, окружен зеленилом околних брда, опустео је крајем 17. века, а обновљен 1978. године. Ипак, Сисевац своју популарност доживљава скоро пола миленијума након изградње манастира, у време индустријализације Србије, када креће да се експлоатише локални рудник. Кажу да су тада и досељеници из Русије насељавали ове крајеве, а Сисевац је био атрактивно туристичко место. Због „руже ветрова“, која се овде јавља, излетиште многи сматрају и ваздушном бањом.
Данас...
Сисевац добија један нови изглед и постаје прави бисер туризма. У пријатној клими и амбијенту, окружен очаравајућом природом, смештен је ресторан "Поточара", а у склопу ресторана налазе се собе за преноћиште и базени са термалном водом, лековитих својстава, чија је температура у свим годишњим добима константних 36 степени. У непосредној близини су спортски терени, а са јужне стране ресторана, налази се језеро намењено спортским риболовцима. У изградњи је и хотел „Биогор“, на површини од 7000 квадрата. Хотел би, поред бројних соба и апартмана, требало да има салу за састанке и велнес центар на 1000 квадрата.
А храна?!
Специјалитет овог краја је пастрмка. Речна или калифорнијска, увек је спремљена на јединствен начин. Пробајте и уживаћете у укусу. Пријатно!
 
Nazad na sadržaj | Povratak na glavni meni